Payday Loans
Current Activities Hydro Engineering History Forum Significant Serbian Hydrotechnic Engineers Anta Aleksić
Анта Алексић PDF Print E-mail

Анта Алексић био је официр српске војске, хидролог и војни географ, а бавио се и трговином. Био је писац, члан Српског ученог друштва, један од првих српских хидролога, а свакако први који се посветио проучавању река и осталих вода уже Србије, са хидролошке, хидрографске и хидротехничке стране, за разлику од ранијих аутора који су воде посматрали искључиво са географског аспекта, код којих се вода описује као обичан топографски објекат.
Алексић је први писац у ужој Србији који се бавио динамиком речних токова и осталих површинских вода. Током рада Алексић је упознао скоро све области Србије у којима се јављају већи хидротехнички проблеми, као што су територија Мачве, долине Ибра, Мораве, Дрине, као и низ мочварних предела дуж наведених река. У другој половини деветнаестог века он је био ауторитет за хидролошка и хидротехничка питања у Србији.

anta aleksic

Антоније Анта Алексић је рођен у Панчеву, 9. маја 1843. године, од оца Николе Алексића, граничарског адвоката и мајке Наталије. О породици Алексић има мало расположивих података, познато је да се Никола Алексић доселио у Панчево из Вршца и да је по занимању био адвокат.

Своје прво стручно обаразовање Анта Алексић је стекао у ''Математичкој школи'' у Панчеву, коју је похађао и његов савременик, такође хидролог, Јован Стефановић Виловски.

Своју каријеру Анта Алексић започео је као ускок, који је са још двојицом колега, кадета немачко-банатског 12. граничарског пука, као питомац треће године, 1862. године, пребегао у Србију самовољно и без родитељског одобрења. По преласку у Србију упућен је у Крагујевац, где је ступањем у ''стојећу'' војску, придодат канцеларији артиљеријске управе. Прелаз у српско држављанство одобрен му је кнежевим решењем од 7. септембра 1864. године. Даља његова војничка каријера везана је за Министарство војно, где је био наредник и писар. Алексићева официрска каријера трајала је од фебруара 1867. године до маја 1872. године, када му је уважена оставка на чин поручника.

У почетку свога рада у војсци био је цртач у топографском одељењу Министарства војног, а касније је служио у понтоњерском полубатаљону у Београду, а затим и у Ћуприји и Карановцу. Током 1867. и 1868. године радио је на снимању Макиша и дела Округа београдског, а резултати су штампани под насловом: ''Крокиј околине Београда 1:50.000''.

okolina beograda 240
Околина Београда

 

По премештају у Ћуприју, наставио је сличан посао, чији је резултат била секција долине Мораве од Крушевца до Багрдана 1:200.000. Поред топпографских, Алексић се бавио и хидролошким испитивањима, сондирајући дубине, бележећи брзаке, кладе, спрудове, проучавајући геолошку структуру обала Мораве. Питања могућности пловидбе Моравом била су тада у спрези са понтоњерском службом, не само због евиденције и изградње самих мостова, већ и због сплаварења дрвене грађе за војне потребе. У јуну 1869. године Алексић је био додељен као пратња барону Фелдхајму, приликом истраживачке пловидбе брода ''Морава'', Дунавског паробродарског друштва, у циљу испитивања могућности пловидбе Моравом. Ово путовање Алексићу је дало подстрека за изучавање Мораве са бродарске тачке гледишта.

parobrod morava 240
Брод "Морава"

 

У наредном периоду Алексић предузима низ мањих огледа везаних за сплаварење Моравом. У августу 1871. године учествовао је у истраживачкој пловидби Министарства војног низ Ибар, са задатком да се испита могућност сплаварења грађе низ Ибар, а чамац за ово путовање израђен је под Алексићевим надзором и упутствима. Везано за ову пловидбу објављен је чланак ''Ибар од Рашке до Карановца''.

Проучавање Мораве


Своје најважније дело, студију: ''Морава, њено садање стање и могућност пловидбе'', Анта Алексић је почетком 1871. године поднео Српском ученом друштву. Након позитивног изјашњавања о овом раду Одсек за јестаственичке и математичке науке донео је 29. децембра 1874. године одлуку да се ''Морава, њено садање стање и могућност пловидбе'' штампа као посебна књига, али је она угледала светлост дана тек 1879. године. У међувремену Алексић је доживео велико признање изборим за редовног члана Српског ученог друштва на скупштини од 17. фебруара 1874. године.

morava anta aleksic naslovna 240
"Морава, њено садање стање и могућност пловидбе"

 

Податке за прву књигу о Морави, Алексић је прикупљао од 1868. године. Књига садржи више статистичких таблица, скица Западне Мораве од ушћа Ибра, Јужне Мораве од ушћа Нишаве и Велике Мораве до ушћа у Дунав. Књига има велики број прилога у виду графикона водостаја, мерних брзина, као и скица објеката који се налазе у кориту, попут воденица, остатака мостова, клада и сл. Сви ови подаци служе углавном како би се одговорило на питање: Да ли је Морава и на ком свом делу пловна? Али не само то, он је са много занимања пришао теми и осталих проблема санирања моравске долине, посматрајући проблем уређења Поморавља доста широко, као комплексан водопривредни проблем за читав слив.

klade 240 objekti u koritu morave 240
Скице објеката у кориту Мораве

 Антић је живописно представио реку Мораву и поморавље, описујући не само реку и географију, већ и житеље поморавља и тешке услове у којима живе услед нерегулисаности реке. Испитујући могућност грађења пловног пута, он даје конкретне предлоге за уређење речног тока, као што су: уклањање воденица, ''уређење шумарства'' ради спречавања долажења клада у корито Мораве, пошумљавање слива ради равномернијег сливања воде у речна корита, регулисање ушћа притока, сужавање корита реке, осигурање обала каменом, дајући при томе конкретне вредности и мере. Алексић се са посебном пажњом осврће ка потреби прикупљања хидрометријско-хидролошких података, који треба да буду подлога за доношење квалитетних стручних решења. Указујући и на остале сметње за пловидбу, Алексић је показао одично познавање морфологије и хидрогеологије Мораве. Како би комплетирао рад он је чак дао и у грубим цртама предрачун за извршење регулационих радова.

Други рад, од не мањег значаја, који третира проблеме Поморавља, ''Радња око засушивања баруштина у Краљевини Србији'', објављен је 1883. године.

anta aleksic radnja 240
"Радња око засушивања баруштина у Краљевини Србији"

Алексић у овој студији обухвата и детаљније обрађује проблем исушивања, повезујући га са решењем целог водопривредног проблема Поморавља. Рад заснива на подацима које је прикупљао током своје официрске службе у Ћуприји, за време путовања бродом ''Морава'' (1868) и приликом провођења сплавова низ Ибар и Мораву (1871). Алексић овим радом предлаже мере за санирање долине Мораве, које је поделио у три гране: омеђивање Мораве и притока насипима (чему претходи обезбеђење од поплава), изградња прокопа за сакупљање воде, испуштање воде из бара, и то не само ради исушивања ''забарених земљишта'', повећања земљишног фонда и побољшања хигијенских услова за живот становништва, већ као део једне комплексне регулације реке.

Из овог периода рада Алексића, занимљив је и чланак ''Прокопи из Горњег Поморавља у Лепеницу'', којим приказује некадашњу замисао кнеза Милоша да изведе пловни канал Гружа-Лепеница. Такође је значајна и расправа ''Поплавно поље доњег Моравља'' у којој износи занимљиве претпоставке о мерама за мелиорацију доњег Поморавља.


Проучавање Мачве


Након Мораве, тежиште Алексићевих хидролошких и хидротехничких расправа позиционира се на Мачви. Алексић је поседовао велика знања о сложеној проблематици Мачве, тако да јој је посветио десетак чланака и већих расправа: ''Како је по Мачви?'', документована пољопривредна студија са описима опадања Мачве у привредном погледу; ''Типологија старинских остатака у садањој Мачви (грађа за археологију тога краја)''; ''Мачванска блатишта''; ''Поплавна поља крај Саве у Округу београдском'', ''Баре у самом Шапцу'' и ''Баре по Мачви''. Сви ови радови претходили су великој студији'': Мачва са нарочитим погледом на поплавне прилике'', која је објављена две године пре његове смрти.

karta macve 240
Алексићева хидрографска карта Мачве

Алексић у овој студији обрађује следеће теме: облик и састав земљишта и постанак Мачве, насеобине и саобраћај, хидрографија, регулација река, поплаве, стање подземних вода.

Током истраживања Алексић је закључио да се цела Мачва може поделити у три области, сматрајући да је прву нанела Дрина, чији је траг обележен нагомиланим речним шљунком, да је друга област Поцерје, где је дрински нанос прекривенн наносом који је током времена бујицом сношен са Цера, док се трећа – Савска област простире од северне ивице Мачве до Засавице, са одликама непропустљивости терена и повећаном баровитошћу. Алексић је посебан значај придавао стању подземних вода у све три области, сматрајући да ће оно бити од великог утицаја на свако хидротехничко решавање проблема Мачве.
Алексић је, користећи се својим искуством са Мораве али познајући исцрпно и Мачву, хидрографији Мачве дао велики удео у овој студији. Ни у овом раду не напушта га идеја ''пловности'', на основу које предлаже скретање тока Саве, што би, између осталог, помогло и да се баре лакше исуше и да се наводњава са обе стране реке. Поред Саве јако исцрпно обрађује и реку Дрину, ''повремене и живе'' реке Мачве, дајући предлоге за њихово чишћење и спајање, баре, бунаре и подземне воде.
Питање поплава и одбране од њих заузима важно место у овој студији, што и сам назив студије сугерише. Уочивши да до поплава долази на четири начина: изливима Дрине и Саве, од церских вода, унутрашњих вода и кишнице, Алексић обрађује сваку врсту поплаве појединачно.
Целокупан рад Анте Алексића, а нарочито његова два капитална дела представљају драгоцене прилоге српској хидротехници, не само што потичу из времена када је српска научна мисао из ове области тек настајала, већ и због своје стварне вредности и употребљивости.

Библиографија радова Анте Алексића

 

 
RocketTheme Joomla Templates