Payday Loans
Current Activities Hydro Engineering History Forum Hydro Engineering Areas Erosion and flood Историјат активности у области ерозије , бујица и речног наноса
Историјат активности у области ерозије , бујица и речног наноса PDF Print E-mail

Делокруг активности и институционалне форме у области заштите од ерозије и бујица

Историјат активности у области заштите од ерозије и бујица обухвата период дужи од 100 година. Почетак организованих активности у овој области је везан за изградњу железничке пруге Београд-Скопље-Атина. Први радови на уређењу бујичних токова су изведени 1907. године, на сектору Грделичке клисуре, у циљу заштите железничке пруге. Ове радове карактерише парцијалан приступ решавању проблема, јер су активности биле усмерене на најкритичније локалитете, где је железнички саобраћај био највише угрожен. Систематски рад ширег обима на заштити од бујица, почео је 1928. године, када се приступило уређењу бујичног тока Калиманска река у Владичином Хану и непосредно после тога заштити од ерозије и уређењу бујичних токова у другим сливовима на сектору Грделичке клисуре. На сликама 1. и 2. приказане су фотографије неких делова сливова на сектору Грделичке клисуре, на којима се уочава интензитет ерозионих процеса.

Слика 1. Ерозија на огољеним површинама Слика 2. Интензитет ерозије
Слика 1. Ерозија на огољеним површинама Слика 2. Интензитет ерозије

 

 

Ступањем на снагу Закона о уређењу бујица, 1930. године, формирана је “Служба за уређење бујица у оквиру Министарства шума и руда и банских управа, што је резултирало систематичним приступом уређењу бујица и заштити од ерозије. Законом о уређењу бујица су регулисане и надлежности у оквиру делатности за уређење корита бујичних токова и за заштиту земљишта од ерозије, подизањем шума и извођењем других биолошких радова, са могућношћу експропријације. Истим Законом је за оперативно решавање бујичних проблема и за реализацију потребних радова, предложено оснивање у одсека за уређење бујица и привремених теренских шумско-техничких секција за уређење бујица.

Након доношења Закона о уређењу бујица, активности у овој области су се нормално одвијале, с тим што су обим радова и динамика њиховог извођења били условљени приликама у друштву. Током Другог светског рата, радови на заштити од бујица су били врло ограниченог обима и усмерени искључиво на одржавање безбедног железничког и друмског саобраћаја. Такав приступ овој проблематици се задржао и у првом послератном периоду, све до 1949. године.

Влада НР Србије је 1949. године донела посебну одлуку о непосредним задацима на обнови и пошумљавању подручја угрожених ерозијом и бујицама (приоритет је дат подручју Грделичке клисуре као најугроженијем), на основу које је основана специјалистичка Теренска секција“, са задатком да изради програм вишегодишњег уређења подручја Грделичке клисуре. Године 1951. Основана је Републичка комисија за заштиту земљишта од ерозије на подручју Грделичке клисуре и Врањске котлине“, са задатком доношења прописа и оснивања теренских секција, на основу чега је исте године основана секција у Владичином Хану. Следећих година су донети Закон о заштити земљишта од ерозије и клизишта на подручју Грделичке клисуре и Врањске котлине (1952. године) и Закон о заштити земљишта од ерозије и о уређењу бујица (1954. године).

Усвојена законска решења у области заштите од бујица и ерозије су се позитивно одразила на финансирање и организацију службе за заштиту од ових појава. У складу са законским одредбама, период од 1954. до 1957. године карактерише изражена организациона активност, током кога су на подручјима Србије и Косова и Метохије осниване рејонске Секције за заштиту земљишта од ерозије и за уређење бујица. Године 1954. при Министарству за шумарство је основана Дирекција за уређење бујица и за заштиту земљишта од ерозије, у чијем саставу је на подручју Србије формирано девет секција (у Нишу, Ваљеву, Књажевцу, Краљеву, Лозници, Крагујевцу, Пожаревцу, Владичином Хану и Ужицу) и на подручју Косова и Метохије две секције (у Приштини и Пећи). Секције за уређење бујица и за заштиту земљишта од ерозије су пословале са веома широким задужењима – њима су припали комплетно спровођење административних мера и реализација радова.

Нови Закон о заштити земљишта од ерозије и о уређењу бујица донет је од стране владе НР Србије 1960. године. Његовим усаглашавањем са новим Уставом 1965. године укинут је Закон о заштити земљишта од ерозије и о уређењу бујица из 1954. године. У каснијем периоду, секције за заштиту земљишта од ерозије и за уређење бујица су добиле ново име – "Ерозија". По својој организацији и по начину рада ове структурне јединице су биле државне институције, што значи да су се финансирале из државног буџета. Ефикасан рад секција за уређење бујица и за заштиту земљишта од ерозије, односно служби "Ерозија", на комплетном спровођењу административних мера и на реализацији радова су унапредили службу заштите од бујица и ерозије и подигли је на задовољавајући ниво, који се одржао наредних двадесет година.

Законом о водама 1967. године, делатност заштите од ерозије и уређења бујица је сврстана у водопривреду. Од тада се делокруг активности организација "Ерозија" шири и на друге послове из области водопривреде и грађевинарства. Такође, поменутим законом је дефинисано финансирање водопривредних организација. Формиран је Републички фонд вода, из кога су и финансирани радови на уређењу бујица и заштити од ерозије. Међутим, 1978. године укинут je Републички фонд вода и инвестиције су прешле у надлежност Самоуправних интересних заједница за водопривреду. Овај начин финансирања остао је до 1989. године кад се укидају самоуправне интересне заједнице и поново се формира Фонд вода. Фонд вода је функционисао до 1996. Године, када се укида и све инвестиције прелазе у надлежност Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, ресор водопривреде. Због опште економске кризе у овом периоду, на смањени обим противерозионих радова, свакако, утицај имају и закони који су у том периоду донети (Закон о водама из 1989. и 1991. године), а који неадекватно третирају проблематику ерозије и уређење бујица.

У кризним временима у нашем друштву (последња деценија 20. века), организације за заштиту од ерозије и уређења бујица бивају, ради сопственог опстанка, принуђене да се баве разним пословима. У таквим условима, неке од организација "Ерозија" нису успеле да се одрже, тако да се смањивао њихов број, а мењали су се и називи предузећа. Ове организације послују као друштвена водопривредна предузећа, која се највећим делом финансирају из послова добијених на тржишту, а мањим делом средствима државног буџета, учествовањем на јавним лицитацијама и директним уговарањем. У данашње време, у области заштите од ерозије и бујица постоје следеће организације:

ДВПЕрозија”-Ниш,

ДВПЕрозија”-Ваљево,

ДВПЕрозија”-Крагујевац,

ДВПЕрозија”-Књажевац и

ДВПЗападна Морава”-Краљево.

Догађања у предходном периоду су неповољно утицала на активности у области заштите од ерозије и бујица, која су се раније превасходно финансирала средствима из републичког буџета. Оваква ситуација произвела је одлив квалитетних кадрова, што се заједно одразило на снижавање нивоа стручности за обављање ових послова. Такође током ових година, због недостатка финансијских средстава, ова предузећа нису обнављала грађевинску оперативу, тако да са застарелом технологијом и машинским парком   имају слабу конкурентност на тржишту.

У току 2002. године у свим друштвеним водопривредним предузећима, па и у водопривредним предузећима која се баве уређењем бујица и заштитом од ерозије, кренуло се са приватизацијом, али због нејасних власничких односа и улоге тих предузећа у целој водопривреди са овим процесом се стало. После доношења новог Закона о водама и о финансирању водопривреде 2010. године, вероватно ће и ова водопривредна предузећа наћи место у оквиру реструктурирања водопривреде.



 
RocketTheme Joomla Templates