Payday Loans
Current Activities Hydro Engineering History Forum Hydro Engineering Areas Hydropower Историјат активности у области хидроенергетике
Историјат активности у области хидроенергетике PDF Print E-mail

Почетак коришћења електричне енергије у Србији

Историјат активности у области хидроенергетике у Србији обухвата период дужи од сто година.

Електрична енергија, као нови вид енергије, почела је да се користи у Краљевини Србији са малим закаш­њењем у од­носу на примену у европским државама.Почетак коришћења електричне енергије у Србији убрзали су Закон о потпомагању домаће радиности из 1873. године и резултати одлука Берлинског конгреса (1878. године), од када Србија, иако са спе­цијалним везама са Аустро-Угарском, егзистира као самостална држава. На­ведени закон из 1873. године и Закон о акционарским друштвима из 1898. године, својим одредбама о значајној државној помоћи инвеститорима у облас­ти индустрије, као и либерални услови за улагање капитала за ино­стране ула­­гаче после 1880. године, привукли су пажњу више предузетника из ино­странства.

Захваљујући овим економским погодностима, у Србију је дошла и опрема за производњу електричне енергије. Електрична енергија почела је да се користи захваљујући домаћим инжењерима, који су техничка знања стицали на техничким школама у Европи, али и захваљујући фабричким постројењима, чији су инострани власници подразумевали електрично осветљење у халама и другим радним просторијама као обавезни предуслов производног процеса.

Из групе перспективних домаћих инжењера посебан значај имали су машински инжењери и професори Велике школе: Тодор Се­лес­­ковић, Аћим Стевовић и професор физике на истој школи, Ђорђе Ста­нојевић.

todor seleskovic acim stevovic djordje stanojevic
Тодор Селесковић Аћим Стевовић Ђорђе Станојевић

Првом произведеном електричном енергијом у Србији (1884), осветљена је нова хала за израду чаура у Војно-техничком заводу у Крагујевцу. Прва примена електричне енергије у Србији дело је Тодора Тоше Селесковића, тада машинског инжењера-конструктора у Заводу, који је боравећи више година на студијама и специјализацији у Немачкој, уочио све већу и значајнију примену електрицитета за освет­љавање фабричких погона и уверљиву предност електричног осветљења у односу на до тада употребљаване врсте расвете.

Исте године у Народној скупштини Краље­вине Србије изгласан је Закон о трошарини варошкој у Београду – финансиј­ској подлози за модернизацију Београда. У првом урбанистичко-комуналном програму Београда налазила се одлука о замени постојећих уличних фењера савременијом расветом, и то се могло учинити увођењем осветљења помоћу гаса или електричне енергије. За доношење одлуке да Београд буде елект­рифициран најзаслужнији је био, у то време професор физике на Војној ака­демији, Ђорђе Станојевић.

После Београда, електрична енергија за осветљење фабричких и рудар­ских погона била је примењена у текстилној фабрици Браће Минх у Пара­ћину (1881-1904) и у руднику каменог угља "Вршка Чука" код Зајечара, од 1897. године.



 
RocketTheme Joomla Templates