Payday Loans
Current Activities Hydro Engineering History Forum Hydro Engineering Areas Hydropower Пројектовање и изградња хидроелектрана
Пројектовање и изградња хидроелектрана PDF Print E-mail

ИГЊАТ ТУЦОВИЋ, ВЛАСТИМИР ПУРИЋ, МИЛАН ДАНЧЕВИЋ

ПОЧЕЦИ ХИДРОЕНЕРГЕТИКЕ У СРБИЈИ

Смисао и склоност ка градитељству и коришћењу природних ресурса, својствена народима са нашег подручја, нашла је свој пуни израз и у хидроенергетици.

Прва енергија из хидроелектране у Србији потекла је већ 1900. године, осамнаест година после првих хидроелектрана у свету на Нијагариним водопадима (1881) односно на реци Fox у држави Wisconsin у САД. Наша прва хидроелектрана производила је путем динамо машине једносмерну струју. Подигнута је на реци Градац код Ваљева. За потребе електране вода на реци Градац је заустављена браном и јазом довођена до хидроелектране. Електрана је имала турбину снаге 20 KS која је покретала динамо машину снаге 12 kW. Енергија са ове електране је коришћена за расвету Ваљева.

Да је хидроенергетика у Србији нашла плодно тле за развој најбоље се види кроз чињеницу да је практично још пре завршетка и пуштања у рад прве хидроелектране у Ваљеву започета изградња нове на реци Ђетињи у Ужицу. Ова, наша друга хидроелектрана је већ уместо динамо машине имала трофазни генератор наизменичне струје, тј. користила је савремен Теслин полифазни систем учесталости 50 Hz, који је, уз одређена усавршавања, остао до данас у употреби у хидроенергетици. Хидроелектрана нa Ђетињи пуштена је у рад 14. августа 1900. године, само 4 године после пуштања у рад првог објекта ове врсте у свету, историјске хидроцентрале на водопадима Нијагаре (1896).

За потребе хидроцентрале подигнута је на Ђетињи брана висине 7,2 m. Брана је у основи била залучена, а изграђена је од бетона и камена у цементном малтеру. За довод воде коришћен је канал, дужине 800 m, усечен у десни бок кањона Ђетиње. Енергија са хидроелектране на Ђетињи коришћена је примарно за погон Ткачке радионице у Ужицу, а ноћу за осветљење. Електрана је пројектована са две Франсисове турбине снаге по 50 KS и два генератора снаге по 32,8 kW.

Године 1901. извршена је реконструкција прве ваљевске хидроцентрале на Градцу. Динамо машина је замењена генератором наизменичне струје снаге 40 kW који је покретала Франсисова турбина снаге 50 KS на паду од 5,5 m.

Године 1902/3. на реци Градац, у селу Дегурић, код Ваљева, пуштена је у рад нова хидроелектрана са генератором трофазне струје снаге 80 kW. Ова електрана је имала Франсисову турбину снаге 135 KS и пад 6,5 m, а струја је допремана до Ваљева далеководом од 3 kV. Две хидроелектране на Градцу су све до 1923. године, када су затворене, снабдевале Ваљево електричном енергијом.

Осећајући с једне стране значај електрификације за економски и друштвени развој земље, а с друге стране уочавајући расположиве хидропотенцијале наших река, проф. Ђорђе Станојевић је неуморно наставио акције на изградњи хидроелектрана. Његово дело била је хидроелектрана на Вучјанској реци у Вучју код Лесковца. Ова електрана је имала две Франсисове турибне и трофазне генераторе снаге од по 200 kW. Почела је са радом 1903. године. Пренос енергије од Вучја до Лесковца вршен је далеководом дужине 16 km, и ово је први пренос електричне енергије на већу даљину у Србији.

До I светског рата у Србији је изграђено још седам хидроцентрала:

  • "Света Петка" на Нишави, снаге 2 x 250 kW (1908);
  • "Гамзиград" на Тимоку, снаге 110 kW (1909);
  • "Ивањица" на Моравици, снаге 160 kW (1911);
  • "Велико Градиште" на Пеку, снаге 120 kW (1914)

Све ове хидроелектране пројектоване су са трофазним генераторима, тј. производиле су наизменичну струју учесталости 50 Hz.

За 15 година, од 1900. до 1914, Србија је изградила 8 хидроелектрана. Са данашњег становишта ово су микроелектране; међутим, у време када су пројектоване и грађене, то су били најсавременији објекти те врсте. За наше прве хидроцентрале карактеристично је да су биле проточног типа. Инсталисане снаге су одређиване према протицајима који су били мало већи од просечних малих вода одговарајућег водотока (воде које трају девет месеци), па је редукција у испорукама електричне енергије била неизбежна у периоду малих вода, а у сушним годинама и дуже.

Грађевинска проблематика код ове врсте објеката била је доста једноставна. Превалирала је електро-машинска проблематика. Пројекте је радио мали број стручњака, најчешће један инжењер ширег спектра, а градња је обично трајала годину дана или нешто мало дуже.



 
RocketTheme Joomla Templates