Payday Loans
Publications Technical Solutions Database СОФТВЕР ЗА МАТЕМАТИЧКУ СИМУЛАЦИЈУ ХИДРАУЛИЧКИХ И ХИДРОЕНЕРГЕТСКИХ ПРОЦЕСА ЗА УПРАВЉАЊЕ СИСТЕМОМ ВЛАС
СОФТВЕР ЗА МАТЕМАТИЧКУ СИМУЛАЦИЈУ ХИДРАУЛИЧКИХ И ХИДРОЕНЕРГЕТСКИХ ПРОЦЕСА ЗА УПРАВЉАЊЕ СИСТЕМОМ ВЛАС PDF Print E-mail

ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ТЕХНИЧКОМ РЕШЕЊУ

Назив техничког решења:
Софтвер за математичку симулацију хидрауличких и хидроенергетских процеса за управљање системом Власинских хидроелектрана

Аутори решења:
Миливојевић Никола, Дивац Дејан, Даниловић Драган, Стојановић Здравко, Борота Јелена

За кога је решење рађено:
Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије

Корисници:
Власинске хидроелектране

Година израде: 2009.

Ко прихвата и примењеује техничко решење:
Институт за водопривреду „Јарослав Черни“

Како су резултати верификовани:
Резултати су верификовани калибрацијом и верификацијом рада над историјским подацима

На који начин се резултати користе:
Техничко решење се користи за описивање понашања система хидроелектрана које раде у каскади, са крајњим циљем успешне реализације управљања једним оваквим сложеним системом.

Област на коју се техничко решење односи:
Техничко решење припада области хидроенергетике и система за производњу електричне енергије.

Проблем који се решава техничким решењем:
Хидроелектране које се налазе у каскади имају своје специфичности у односу на остале ХЕ. Основна посебност је да се симулација рада или оптимизација управљања по неком од критеријума мора да врши за све хидроелектране у каскади истовремено. Диспечерски захтев за производњом код оваквих електрана поставља се за цео систем, док се подела захтева на поједине електране врши према дефинисаним правилима, а у складу са низом услова и ограничења. Пример оваквих хидроелектрана је разматрани систем „Власинске хидроелектране“ (ХЕ „Врла 1“, ХЕ „Врла 2“, ХЕ „Врла 3“ и ХЕ „Врла 4“).
Код оваквих система рад појединачне ХЕ у каскади не може се анализирати издвојено од осталих ХЕ у систему (каскади). Због сложености оваквих система њих је погодно анализирати помоћу математичких симулација њиховог рада.

Стање решености проблема у свету:
Проблем симулације рада система хидроелектрана које раде у каскади у литератури је решаван помоћу више приступа. У Rauschenbach (2005) коришћeн je PID концепт и fuzzy логикa за оптимизацију рада 4 хидроелектране на реци Дунав. Циљна функција је овде дефинисана тако да се оствари оптимум по питању контроле поплавних таласа, пловности и производње енергије.
Осим горенаведеног примера за симулацију рада система коришћено је још и динамичко програмирање Lowery (1966) Snyder (1987), експертски системи Mokhtari (1988) као и целобројно програмирање у Takriti (2000).

Објашњење суштине решености техничког решења:
Софтвер за математичку симулацију хидрауличких и хидроенергетских процеса за управљање системом хидроелектрана Власина врши временски дискретне прорачуне над сложеним моделом. Пројектован је и израђен тако да садржи четири мода (начина) рада хидроелектране. Модови рада су формирани у складу са начином управљања системом хидроелектрана које може бити краткорочно и дугорочно.
У оквиру краткорочног планирања рада система врши се задавање сатних захтева за снагом целог система. Акумулација „Врла 1“ је веома велика и промене коте воде у њој су на дневном нивоу реда величине неколико сантиметара. Акумулације низводних електрана су знатно мање, а при томе постоје и међудотоци у њих.
Код дугорочног управљања системом врши се задавање дневних захтева за енергијом целом систему ХЕ, са допунским захтевом за вредношћу нивоа воде у акумулацији ХЕ „Врла 1“. Овај захтев је такав да се акумулација користи за сезонско, односно годишње изравнање вода, тако да током кишних периода може да прими сав доток без преливања, а да се током остатка године у акумулацији одржава висок ниво воде, али уз услов да се избегне преливање.

 
RocketTheme Joomla Templates