Payday Loans
Текуће активности Форум историја српске хидротехнике Значајни српски хидротехничари Милан Нешић
Милан Л. Нешић ПДФ Штампа Ел. пошта

m.nesic 240

Милан Нешић је рођен 1. фебруара 1886. године у Соко Бањи. Школовао се у Власотинцу и Лесковцу, а матурирао је у београдској Реалној гимназији 1904. године. Исте године уписао се на Технички факултет у Београду, који је завршио 1908. године као најбољи студент у својој генерацији.


Јануара 1909. године инжењер Милан Нешић почео је да ради у Хидротехничком одељењу Министарства народне привреде. Рад у Министарству, где је са успехом обављао задатке везане за мелиорацију земљишта у Посавини и Мачви, прекинуо је ради школовања на Техничком факултету у Минхену, које завршава 1912. године на културно-техничком одсеку.


Након завршених студија у иностранству, враћа се пословима у Министарству, али овога пута његов рад бива прекинут, активним учешћем у ратовима који су уследили (Балкански ратови и Први светски рат). По завршеном Првом светском рату, Нешић почиње да ради у Дирекцији вода, а 1924. године изабран је за професора хидротехничких предмета Техничког факултета у Београду.


Милан Нешић је, прво као ванредни, а касније, као редовни професор, све до Другог светског рата, био ангажован на предметима: Регулисање река, Пловни путеви и пристаништа и Хидротехничке мелиорације. Нешић се може сматрати утемељивачем наставе о хидротехничким мелиорацијама. Написао је и штампао три књиге под општим насловом: „Техничке мелиорације“ (Општи део: Земљиште-Биљке-Вода (1938), Одводњавање земљишта (1939) и Наводњавање (1941)), које су за ондашње прилике биле изузетно савремене. За другу област коју је предавао, такође је написао уџбеник, под називом: „Регулисање река“. По завршетку рата Нешић није враћен на Универзитет.


Поред рада на факултету, Нешић је учествовао у великом броју тадашњих хидротехничких пројеката. Радио је на пројекту хидроелектричне централе на Кривовирском Тимоку и Белој Реци, на Пени код Тетова и у Призрену. Један од његових значајнијих радова је пројекат водојаже на реци Грошници код Крагујевца. Такође, значајан Нешићев посао био је и пројекат одвођења дунавске воде Карашом и Тамишом. Наиме, исушивањем Панчевачког рита и подизањем кеја од Панчева до Сурдука, Београд је постао угрожен успором воде. Нешић је овај проблем решио отварањем канала за Караш. Поред ових великих послова, ангажовао се на изради планова водовода и канализација за разне објекте и поједине градове: Идејни пројекат водовода града Крагујевца са језером на Грошници, Идејно решење водовода града Титограда, Идејни пројекат реконструкције водовода града Никшића, Главни пројекат канализације града Скопља. Учествовао је и у изради солана у Улцињу.


Након Другог светског рата Нешић је радио као технички експерт Министарства комуналних послова НРС, и био главни инжењер надзора на изградњи Хидросистема „Власина“. Од 1960. године, као председник Координационог одбора при Савезној комисији за водопривреду, био је веома посвећен изради идејног пројекта регулације Велике Мораве и других хидротехничких проблема у сливу ове реке. Последњи активни стручни ангажман имао је у својству саветника у тадашњој Дирекцији за уређење слива Велике Мораве.


Нешић је био члан различитих експертских комисија: учествовао је у раду Комисије за израду Генералног плана Београда, био је стални стручни експерт за међународни режим вода. Био је и председник Београдске општине у периоду од 1930. до 1932. године. Својим педагошким, као и стручним радом Нешић је оставио значајан траг у развоју хидротехничке струке у Србији, нарочито у области речне хидротехнике и хидротехничких мелиорација. Милан Нешић је умро 1970. године.

 
RocketTheme Joomla Templates