Payday Loans
Лабораторије Хидрауличка лабораторија
Хидрауличка лабораторија ПДФ Штампа Ел. пошта

Хидрауличка лабораторија је од оснивања Института "Јарослав Черни" била међу његовим најважнијим сегментима. Активности ове лабораторије су одиграле веома важну улогу у развоју и афирмацији Института. Истраживања у овој лабораторији су обухватила многобројне хидротехничке и хидроенергетске објекте у нашој земљи и у иностранству.

Хидрауличка лабораторија Института "Јарослав Черни" се налази у великој хали, површине око 3.500 м2, која је опремљена водоводном инфраструктуром и уређајима за испитивања течења под притиском и са слободном површином. На тај начин су омогућена мерења на свим основним хидрауличким објектима - каналима, преливима, уставама, цевима под притиском и др. Лабораторија је опремљена за моделска испитивања хидротехничких објеката, водних токова, поморских објеката, пристаништа, индустријских објеката итд. Основне инсталације у лабораторији су велики стаклени канал, канал за испитивање дејства таласа, канал за тарирање хидрометријских крила и два резервоара.

Најважнија активност лабораторије у ранијем периоду односила се на истраживања и мерења на физичким моделима. Највећи број модела је израђен за испитивања брана - преко 50 брана у Србији и у државама бивше СФРЈ и преко 20 брана у иностранству. Испитивањима на физичким моделима су обухваћени преливи, турбински захвати, опточни тунели, бродске преводнице, уставе, затварачи и др.
Велики број моделских испитивања је извршен у области речне и поморске хидраулике. У области речне хидраулике, вршена су истраживања транспорта наноса и ерозије корита природних водотока. Поред тога, моделирани су разноврсни објекти на рекама - водозахвати, уставе и испусти, регулационе грађевине и др. У области поморске хидраулике, вршена су моделска испитивања пристаништа, лукобрана, валобрана и осталих објеката. У наставку су приказани примери моделских испивања у најновијем временском периоду.

Хидрауличка моделска испитивања заштите стубова моста на Дунаву код Бешке

Након изградње првог моста на Дунаву код Бешке, око стопа стубова уочена је значајна ерозија речног корита, која је угрозила стабилност самих стубова.
Изградња новог моста у непосредној близини постојећег и локација самих стопа стубова битно мења хидрауличке услове од којих зависи и локална ерозија. Ради тога, извођачи су пре почетка радова на изградњи одлучили да пројектовано решење испитају на физичком моделу.
Парцијални хидраулички модел изграђен је у размери 1:40 у хидрауличкој лабораторији Института, са циљем да се утврди степен ерозије око стубова новог моста и утицај стубова новог моста на ерозију око стубова старог моста. На основу резултата моделских испитивања предложене су адекватне мере привремене и трајне заштите стубова од ерозије и промењена је првобитно планирана технологија градње.
Слика 1. Модел мостовских стубова
Хидрауличка моделска испитивања улазне грађевине колектора Хитна помоћ - Венизелосова


Пројектом колектора Хитна помоћ – Венизелосова предвиђено је преусмеравање отпадних вода које се данас из старог Мокролушког колектора испуштају директно у Саву, ка постројењу за пречишћавање "Велико Село", одакле би се испустиле у Дунав. Почетак колектора представља специфична регулациона грађевина, са преливним прагом и регулационом уставом на низводном крају.
Због специфичности грађевине, присутни су сложени хидраулички услови, па је за прецизнију анализу и димензионисање било неопходно применити физички хидраулички модел. Основни задаци моделских испитивања били су утврђивање висине преливног прага и карактеристика уставе, којима ће се добити најповољнији услови течења при различитим долазним протицајима. Испитивања су вршена на моделу у размери 1:10, у Фроуде-овој сличности.
Након завршених испитивања предложено је решење које подразумева одређене корекције у односу на диспозицију дату Идејним пројектом и које је примењено у изради Главног пројекта. За предложено решење извршено је и испитивање регулационе уставе на низводном крају. На основу утврђених зависности појединих физичких величина биће могуће одредити управљање уставом при различитим долазним сценаријима.

Слика 2. Физички модел улазне грађевине

Поред испитивања у хидрауличкој лабораторији, врше се и мерења на изведеним хидротехничким објектима. Током 2008. и 2009. године, активности у области хидрауличких мерења заснивале су се на мерењу протицаја у различитим хидротехничким системима.
За мерење протицаја коришћене су следеће методе:

  • Директна метода мерења протицаја ултразвучним мерачем на бази Доплеровог ефекта
  • Директна метода мерења протицаја ултразвучним мерачем на принципу ’’transit time’’
  • Индиректна метода мерењем брзина хидрометријским крилима  и
  • Волуметријска метода
Слика 3. Ултразвучни мерачи протицаја Nivus PCM и KROHNE UFM 610 Р

Мерење протицаја на систему за транспорт сирове воде београдског изворишта подземне воде
За потребе студије''Београдско извориште - стање и правци развоја'', у оквиру четврте и пете године истраживања, извршена су бројна мерења протицаја са циљем утврђивања капацитета - издашности рени бунара.


Слика 4. Мерење протицаја на потису рени бунара


Слика 5. Мерење протицаја у одводном каналу бране Првонек

Мерења протицаја у оквиру пројекта ''Пробни рад бране Првонек''
У оквиру израде Елабората о пробном раду бране Првонек, у више наврата вршена су теренска мерења протицаја на више мерних места (дренажни систем, одводни канал, биолошки минимум) при различитим хидролошким условима.

 

Мерења протицаја отпадне воде у оквиру пројекта ''Катастар загађивача''
Мерења су извршена у већем броју градова у Србији (Горњи Милановац, Ариље, Пожега, Јагодина, Зајечар, Неготин, итд.) како би се утврдиле количине отпадних вода које се испуштају у поједине реципијенте. Ови подаци коришћени су за потребе израде пројекта''Катастар загађивача''.

Слика 6. Мерење протицаја отпадних вода

 

Мањи хидротехнички објекти
У новијем временском периоду, у хидрауличкој лабораторији су развијене активности на пројектовању, изградњи и реконструкцији већег броја фонтана и чесама. Током 2008. године урађен је Главни пројекат и изведен водоскок на реци Сави у Шапцу. Ради се о 20 м високом водоскоку, постављеном на плутајућој конструкцији у реону купалишта, који је опремљен хидрауличко-машинском и електро опремом. Пројектована је и изведена фонтана у објекту''Теразијска тераса''и реконструисана фонтана у објекту ''Фонтана'' на Новом Београду.  У хидрауличкој лабораторији су извршена испитивања опреме и потребна подешавања за добијање оригиналних водних фигура. У сарадњи са ЈКП ''Београдски водовод и канализација'' саниран је већи број београдских фонтана и урађени пројекти изведеног стања. Завршен је пројекат санације Хигијенске чесме у Кошутњаку, која се налази под заштитом државе као културно добро од изузетног значаја.
Слика 7. Водоскок у Шапцу Слика 8. Фонтана на Новом Београду, централна фигурa
 

video_buton_kratki

RocketTheme Joomla Templates